Gljive, uz izuzetak shitake i jo\u0161 nekih vrsta, uglavnom povezujemo s pljesnivim kruhom i vla\u017enim mirisom plijesni. No one zaslu\u017euju vi\u0161e po\u0161tovanja. Gljive imaju fantasti\u010dne mogu\u0107nosti i uz odre\u0111ene uvjete mogu se uzgajati u skoro svim oblicima, te su u potpunosti biorazgradive. I ako sve to nije dovoljno, gljive imaju potencijal da jednog dana zamijene plastiku. Tajna je u miceliju.<\/p>\n (Credit: Union College)\n
Profesor biologije sa Sveu\u010dili\u0161ta Union, Steve Horton, uspore\u0111uje ovaj, uglavnom podzemni, dio gljiva (ono \u0161to se pojavljuje na povr\u0161ini su reproduktivni dijelovi) sa si\u0107u\u0161nim biolo\u0161kim lancem cjevastih stanica.<\/p>\n
\u201cOvaj lanac stanica mo\u017ee komunicirati s vanjskim svijetom, u smislu da saznaje kakvi su uvjeti \u0161to se ti\u010de hrane, svijetla i vlage\u201d, izjavio je. \u201cMicelij uzima hranjive tvari iz dostupnih organskih materijala kao \u0161to je drvo i koristi ih kao hranu, a rezultat toga je rast gljive.\u201d<\/p>\n
\u201cKad razmi\u0161ljate o gljivama i njihovom miceliju, shvatite da je njihova funkcija, ekolo\u0161ki, vrlo va\u017ena u razgradnji stvari\u201d, dodaje Horton. \u201cBez gljiva i bakterija bili bismo u ne znam ni sam koliko metara otpada kojeg bi \u010dinilo biljno i \u017eivotinjsko tkivo.\u201d<\/p>\n
Promatraju\u0107i ne\u0161to izuzetno delikatno kao \u0161to je zubni konac, vidimo da micelija raste u, kroz i uokolo bilo koje organske podloge. Bilo to li\u0161\u0107e ili mal\u010d, micelij probavlja ove prirodne materijale i mo\u017ee ih sve povezati u kohezivni pokriva\u010d. Ti pokriva\u010di se mogu uzgajati u plijesan, kao \u0161to je ona od koje se pravi karton za pakiranje.<\/p>\n
Tvrtka Ecovative Design iz Green Islanda, New York, iskori\u0161tava ovu mikolo\u0161ku mo\u0107, uz pomo\u0107 prof. Hortona i jo\u0161 jednog istra\u017eiva\u010da s Uniona, Ronalda Bucinella, izvanrednog profesora mehani\u010dkog in\u017eenjerstva.<\/p>\n
Evocative koristi nekoliko vrsta gljiva za proizvodnju ekolo\u0161ki prihvatljivih proizvoda. Proces po\u010dinje uzgojem nusproizvoda, kao \u0161to je pamu\u010dni otpad; ljuske sjemenki ri\u017ee, heljde i zobi; konoplja i drugi biljni materijali. Svi se oni steriliziraju, mije\u0161aju s hranjivim tvarima i zatim stavljaju na hla\u0111enje. Zatim se dodaju spore micelija koje se izuzetno dobro razmno\u017eavaju, tako da uskoro svaki kubni centimetar materijala sadr\u017ei milijune si\u0107u\u0161nih vlakana gljiva.<\/p>\n
Ova kompleksna mre\u017ea tada raste u kalupu kojeg god oblika po\u017eelimo. U Ecovativeu sve je u stvaranju. Kad se dobije \u017eeljena tekstura, \u010dvrsto\u0107a i druge karakteristike proizvoda, on se vadi iz kalupa, te grije i su\u0161i kako bi se ubio micelij i zaustavio njegov rast.<\/p>\n
Ovakvi proizvodi su potpuno prirodni, stvaraju se za manje od pet dana, ne izazivaju alergijske reakcije i apsolutno su netoksi\u010dni. Jo\u0161 je impresivnija \u010dinjenica da su otporni na vatru do odre\u0111ene to\u010dke i jednako otporni na vodu kao stiropor, samo \u0161to oni ne\u0107e samo le\u017eati uokolo i nepotrebno zauzimati prostor na odlagali\u0161tima. Tako\u0111er su UV-stabilniji od pjene po\u0161to nisu bazirani na petrokemiji i ne\u0107e emitirati isparljive organske spojeve. Kad su izlo\u017eeni pravim mikrobima, rastalo\u017eit \u0107e se u roku od 180 dana na bilo kojem odlagali\u0161tu ili u bilo kojem dvori\u0161tu.<\/p>\n
Micelij je i jeftiniji jer se mo\u017ee uzgajati na farmama na otpadu kojim se ne mogu hraniti \u017eivotinje ili iz kojeg se ne mo\u017ee dobiti gorivo. Jo\u0161 bolje, gljive se mogu razmno\u017eavati bez sun\u010deve svjetlosti i prevelikog nadzora \u010dovjeka u jednostavnim posudama na sobnoj temperaturi \u2013 nisu potrebni nepregledni staklenici sa skupim sustavima kontroliranja temperature. To tako\u0111er zna\u010di ni\u017eu razinu ugljikova dioksida i Evocative se nada da \u0107e do\u0107i trenutak\u00a0 kad \u0107e ovakvi proizvodi zamijeniti svu plastiku i pjenu na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
I tu im poma\u017eu profesori i istra\u017eiva\u010di s Uniona, Steve Horton i Ronald Bucinell. U Hortonovom laboratoriju on i njegovi studenti rade s vrstama gljiva koje Evocative koristi u proizvodnji.<\/p>\n
\u201cManipuliramo jednim sojem na razli\u010dite na\u010dine kako bismo vidjeli mo\u017eemo li stvoriti druge vrste gljiva koje bi odgovarale odre\u0111enim prohtjevima koje ima tvrtka\u201d, ka\u017ee Horton. \u201cNa primjer, bilo bi korisno kad bi Evocative imao neke vrste koje bi mogle br\u017ee rasti.\u201d<\/p>\n
Izvanredni profesor mehani\u010dkog in\u017eenjerstva Ronald Bucinell i njegovi studenti, tako\u0111er, daju svoj doprinos istra\u017eivanju i razvoju Evocativea. Bucinellova specijalnost je eksperimentalna mehanika i mehanika oja\u010danih materijala i njegovo zadu\u017eenje je ispitati koliko su \u010dvrsti uzorci materijala prema razli\u010ditim parametrima. To uklju\u010duje testiranja vezuje li se micelij bolje uz jedan biljni materijal ili uz drugi, \u010dini li ga na\u010din na koji se tretira \u2013 toplina il ne\u0161to drugo \u2013 ja\u010dim ili slabijim.<\/p>\n
Radilo se o pakiranju ili lan\u010danoj reakciji polimeraze (eng. PCR), osniva\u010di tvrtke Evocative zahvalni su svojim vrhunskim partnerima.<\/p>\n
\u201cSteve je zaista jedinstven zato \u0161to su se njegova istra\u017eivanja tijekom posljednjih 28 godina fokusirala na efekte geneti\u010dkih puteva fiziologije gljiva, \u0161to je va\u017ean faktor u onome \u0161to mo\u017eemo uraditi s micelijem,\u201d izjavio je jedan od osniva\u010da Evocativea Gavin McIntyre. \u201cRon je jedan od najistaknutijih stru\u010dnjaka u polju kompozitnog dizajna. Izuzetno nam je drago i cijenimo \u0161to blisko sura\u0111ujemo s ova dva znanstvenika.\u201d<\/p>\n
\u201cOvo je potpuna novost u polju materijala i suradnja nam dopu\u0161ta da brzo u\u010dimo,\u201d nastavio je McIntyre. \u201cTo je zaista va\u017eno kad poku\u0161avate zamijeniti plastiku.\u201d<\/p>\n
Projekt se financira kroz fondove Nacionalne zaklade za znanost (NSF) i Agencije za energetska istra\u017eivanja i razvoj Savezne dr\u017eave New York (NYSERDA).<\/p>\n