Tko god je slu\u0161ao reprodukciju svog vlastitog glasa, bilo da se radi o govoru ili o pjevanju, do\u017eivio je iskustvo vi\u0161e ili manje razli\u010dito od o\u010dekivanog. Umi\u0161ljamo li ili svojoj okolini zaista zvu\u010dimo druga\u010dije, te postoji li za to logi\u010dno obja\u0161njenje?<\/p>\n
Obja\u0161njenje postoji i ono glasi: reproducirani zvuk vlastitog glasa zvu\u010di nam druga\u010dije zato \u0161to zaista i jest druga\u010diji. Zvuk glasa koji \u010dujemo dok govorimo obi\u010dno je dublji i zapravo je kombinacija dviju zvu\u010dnih komponenti, dok je reproducirani glas zabilje\u017een na nekom mediju \u010disti zvuk vo\u0111en zrakom do unutarnjeg uha.<\/p>\n
Naime, zvuk mo\u017ee doprijeti do unutra\u0161njeg uha putem dva odvojena kanala. Jedan od tih kanala je izvanjski \u2013 zvuk putuje zrakom, a drugi vodi kroz kosti glave. Zvuk vo\u0111en zrakom se prenosi iz okoline kroz vanjski slu\u0161ni kanal, zatim bubnji\u0107 i srednje uho do pu\u017enice – spiralnog oblika ispunjenog teku\u0107inom u unutra\u0161njem uhu. Zvuk prenesen putem kostiju dose\u017ee pu\u017enicu izravno kroz tkivo glave, \u0161to je neizbje\u017eno (te ujedno i jedino mogu\u0107e) sa zvukom koji sami proizvodimo. Stoga, kada govorimo ili pjevamo, zvuk na\u0161eg vlastitog glasa dopire do unutarnjeg uha putem oba ova kanala, a ono \u0161to \u010dujemo jest kombinacija obje komponente. Glas zvu\u010di dublje zbog mehani\u010dkih svojstava glave koja nagla\u0161avaju dublje vibracije ni\u017ee frekvencije.<\/p>\n
Kada govorimo, energija zvuka \u0161iri se zrakom oko nas i dose\u017ee do na\u0161e pu\u017enice kroz vanjsko uho putem zraka, ali isto tako transmitira se kroz glasnice i druge strukture direktno do pu\u017enice. Drugim rije\u010dima, glasnice se otvaraju i zatvaraju uz izbacivanje zraka, koji i sam stvara rezonance unutar grla i usne \u0161upljine. Neke od tih rezonanci \u0107e se prenijeti na kosti glave i lubanje te zatim i na pu\u017enicu, koja tako zaprima i zvukove proizvedene unutar glave, na koje pak utje\u010du mehani\u010dka svojstva glave.<\/p>\n
Kada slu\u0161amo snimku vlastitog govora, kao i bilo koje druge zvukove iz okoline, postoji samo jedan kanal kojim se taj zvuk prenosi \u2013 zrak, a komponenta zvuka koja se stvara preno\u0161enjem putem kostiju glave je eliminirana. \u010cujemo glas druga\u010diji od poznatog zvuka, i to obi\u010dno “vi\u0161i”.<\/p>\n
Mo\u017eemo isprobati i obrnutu varijantu i eliminirati komponentu zvuka svog glasa prenesenu zrakom \u2013 tako da u u\u0161i stavimo \u010depi\u0107e i \u010dujemo samo vibracije vo\u0111ene kostima glave.<\/p>\n
Postoje ljudi s abnormalnostima unutarnjeg uha koje pove\u0107avaju njegovu osjetljivost na ovu komponentu zvuka prenesenu kostima glave toliko jako da mogu jasno \u010duti zvuk svog vlastitog disanja, pa \u010dak i kretanje zjenica u vlastitim o\u010dnim dupljama.<\/p>\n