![](\"https:\/\/geek.hr\/znanost\/wp-content\/uploads\/sites\/14\/images\/azra\/smoking_g.jpg\")
Poznato je da tinejd\u017eeri ulaze u rizike, posebno kada imaju publiku. Prometne nesre\u0107e pet puta su \u010de\u0161\u0107e kod voza\u010da tinejd\u017eerske dobi ako je u njihovom vozilu grupa vr\u0161njaka, nego kada su prilikom vo\u017enje sami.<\/p>\n
Tako\u0111er, kada su u grupi, mladi se \u010de\u0161\u0107e upu\u0161taju u dru\u0161tveno neprihvatljive i kriminalne aktivnosti. Istra\u017eivanjem uzroka ove pojave su se bavili psiholozi Jason Chein i Laurence Steinberg sa sveu\u010dili\u0161ta Temple. Da bi mogli pratiti mo\u017edane aktivnosti adolescenata primijenili su funkcionalnu magnetnu rezonanciju. Dobiveni rezultati pokazuju da u dru\u0161tvu prijatelja ula\u017eenje u rizike donosi vi\u0161e uzbu\u0111enja i dobrog osje\u0107aja, nego li bez publike. Rad \u0107e biti objavljen u sije\u010danjskom broju \u010dasopisa Developmental Science<\/em>. “Nije nikakva novost da tinejd\u017eeri ulaze u rizi\u010dne situacije \u010de\u0161\u0107e kada su u dru\u0161tvu svojih prijatelja. Me\u0111utim, uzroci ove pojave dosad nisu bili poznati “, rekao je Steinberg, me\u0111unarodno priznati stru\u010dnjak za pona\u0161anja, odlu\u010divanja i kontrolu impulzivnosti u tinejd\u017eerskoj dobi. “Danas u industrijaliziranim dru\u0161tvima mladi svoje zdravlje i sigurnost naj\u010de\u0161\u0107e ugro\u017eavaju rizi\u010dnim pona\u0161anjima poput opijanja, pu\u0161enja i neopreznog upravljanja motornim vozilima.<\/p>\n Poznavanje razloga za takvo pona\u0161anja mo\u017ee pomo\u0107i u pronala\u017eenju na\u010dina da se pove\u0107a za\u0161tita mladih”, rekao je neuroznanstvenik Chein, glavni autor studije. Chein i Steinberg su u ispitivanje uklju\u010dili osobe u rasponu od adolescentne do odrasle dobi. Ispitanici su dobili zada\u0107u natjecati se na simulatoru vo\u017enje. Tijekom vo\u017enje snimana je aktivnost njihovog mozga. U igri je trebalo sti\u0107i do cilja u najkra\u0107em roku \u0161to je donosilo najvi\u0161e nagradnih bodova. Sudionici igre su tijekom vo\u017enje morali donijeti odluku da li se zaustaviti na semaforu kada se upali \u017euto svjetlo ili proletjeti kroz raskri\u017eje i riskirati sudar s drugim vozilom da bi se osvojilo \u010dim vi\u0161e nagradnih bodova. Preuzimanje rizika zbog vo\u017enje kroz \u017euto svjetlo nudilo je bolji rezultat, ali i donosilo rizike od sudara s drugim vozilima. Svaki ispitanik je na simulatoru igrao dva puta, jednom bez publike, a drugi puta okru\u017een skupinom prijatelja. Pona\u0161anje adolescenta i starijih sudionika u igri je bilo sli\u010dno dok su igrali bez publike. No uz publiku su adolescenti riskirali puno vi\u0161e.<\/p>\n Jo\u0161 zanimljivijim rezultatom Chein smatra dobiveni podatak da se dijelovi mozga povezani s do\u017eivljajem nagrade ja\u010de aktiviraju u prisustvu vr\u0161njaka. “Ovi rezultati pokazuju da prisustvo vr\u0161njaka ne utje\u010de na procjenu rizika, ve\u0107 ohrabruje dono\u0161enje rizi\u010dne odluke”, kazao je. “Ustanovili smo da prisutnost prijatelja ne umanjuje pa\u017enju ispitanika, niti djeluje na izvr\u0161ne funkcije mozga”, rekao je Chein. Istra\u017eiva\u010di smatraju da prisutnost prijatelja pove\u0107ava do\u017eivljaj ugode u mladih, zbog zna\u010daja koji prijateljstvu pridajemo u tom \u017eivotnom razdoblju. “U ljudskoj je prirodi da kada ostvarimo jednu \u017eelju odmah nam se javljaju nove, koje nam se \u010dine jo\u0161 va\u017enijim. Budu\u0107i da adolescenti do\u017eivljavaju dru\u017eenja s vr\u0161njacima posebno va\u017enim, mi pretpostavljamo da dru\u017eenje pobu\u0111uje aktivnost sustava nagra\u0111ivanja (ugode) i poti\u010du mlade na razmi\u0161ljanje samo o dobrim osje\u0107ajima koje donosi preuzimanje rizika “, rekao je Steinberg.<\/p>\n